Volim te danima, a nešto mi ne da da te stavim u pesmu. Rekla bih da te stih i ne dotiče. A napišem ih za tren, inače. Dovoljno je da mi se voli. Ili da mi se plače. Kažeš – mator si i teško zaljubljive prirode. Ja ti verujem. Ja ti sve verujem. Uostalom, neko mora da veruje. A neko da...
Ko će noćas da te ljubi Kad pod jorgan skriješ snove Kad drhtava , uplašena Pobjegneš u neke kutke Sasvim strane i daleke, Ko će u taj časak dugi U mislima koje plove U mirisu hrizantema Da te još jedared ćutke U zagrljaj čvrsto stisne, Pa zacijeli gdje su sjekle Sve te tuđe riječi neke. Ko će noćas da...
Spuštam se stepenikom na tlo zavičaja i na polupraznoj stanici pogledom tražim poznato lice. Studenti već uzimaju prtljag i žurno odlaze u toplinu roditeljskog doma. Nekoliko pari umornih očiju bez sjaja, među putnicima smireno traže dete, snaju, unuče. Vidim prljava stakla na zatvorenom lokalu, pocepane plakate i par starih...
Znaš... ja ću otići jednog dana Možda će biti novembar Sasvim sigurno bit će novembar I vjetar će prestati da duva Nad tvojim tuđim krovom Pod kojim si spokojno laku noć izustio I nećeš osjetiti kada mi duša napusti tijelo To samo je put iz nečeg u ništa ... ja ću tom prugom sama U neki svijet dalek...
Kada me jutrom izdaju podočnjaci kao ova brda između tvoga i moga grada. Kada raširiš ruke kao ptica, kao pobjednik, a ja opčinjena varkom i magičnim brojem čekanja, od sedamsto stopa nadanja, poželim da je to zagrljaj što me čeka i čudna igra riječi u rimi podmiče me varki. I zamišljam ponovo tvoje ruke kao kraci na...
Prijatno oktobarsko veče u bašti beogradskog restorana sa neobičnim imenom koje ukazuje na kvalitetnu hranu. Mala fabrika ukusa. Čekam drugaricu koja je iz Švajcarske došla u svoj grad da oseti njegov puls i oživi slike iz prošlosti. Prvi put se viđamo u Beogradu, u našoj Srbiji. Upoznale smo se...